Nezaboravan izlazak
Prekrasan članak koji nas je duboko ganuo te nagnao na razmišljanje o stvarima koje su nam važne
Nakon 21 godine našeg braka, moja je žena poželjela da izvedem drugu ženu na večeru i u kino.
Rekla mi je: - Volim te, ali znam da te i ova žena voli, možda i više od mene, i da bi rado provela neko vrijeme s tobom.
Ta druga žena bila je moja majka. Bila je udovica već 19 godina.
Zbog previše obaveza i troje djece, nisam bio u mogućnosti često je viđati.
Poslušao sam suprugu i te iste večeri nazvao majku i pozvao je da izađemo na večeru, a poslije i u kino.
- Što nije u redu sine, jesi li dobro?! - uzvratila je moja majka pitanjem.
(Moja je majka onaj tip ljudi koji, ako ih nazovete kasno navečer, odmah pomisle da se nešto loše dogodilo.)
Tog petka poslije posla, krenuo sam prema njezinoj kući. Bio sam jako nervozan.
Kad sam stigao, primijetio sam da je i ona malo nervozna zbog našeg izlaska.
Imala je lijepu frizuru i haljinu koju je nosila na nekoj od godišnjica braka. Njezin široki osmijeh zračio je anđeoskim sjajem.
- Rekla sam svojim prijateljicama da izlazim sa sinom i sve su bile impresionirane. Jedva čekaju da im ispričam kako je prošlo – rekla je u jednom dahu.
Izašli smo u vrlo lijep restoran, ne previše elegantan, ali s jako ugodnim ambijentom.
Dok smo ulazili, majka me uzela pod ruku.
Sjeli smo i ja sam počeo čitati jelovnik. (Ona je zbog slaba vida mogla čitati samo velika slova).
Čitajući, podigao sam pogled i primijetio kako me majka gleda. Nostalgičan osmijeh pojavio joj se na usnama.
– Ehhh, nekada sam ja tebi čitala jelovnik, kad si bio mali – rekla je. – Dobro, onda je vrijeme da se opustiš i da ti uzvratim uslugu, majko – odgovorio sam.
Za vrijeme večere, vodili smo sasvim običan razgovor dotaknuvši se i nekih zajedničkih doživljaja. Toliko smo se zanijeli u razgovor da smo zaboravili na film.
Kad sam je navečer odvezao kući, rekla mi je: - Izaći ćemo opet, ali samo pod uvjetom da ja tebe izvedem. Složio sam se.
- Kakav je bio izlazak? - upitala me supruga kad sam stigao kući.
- Vrlo, vrlo lijep. Mnogo ljepši nego što sam očekivao - odgovorio sam.
Nekoliko dana kasnije, moja je majka umrla od srčanog udara. Sve se dogodilo tako iznenada da joj nisam imao mogućnosti nikako pomoći.
Nakon nekog vremena, primio sam kovertu s priznanicom restorana u koji sam bio izašao sa svojom majkom. U koverti je bila cedulja na kojoj je pisalo:
Platila sam ovaj račun unaprijed. Nisam bila sigurna hoću li i ja biti prisutna no, svejedno,
platila sam večeru za dvoje… za tebe i tvoju suprugu...
NIKAD NEĆEŠ ZNATI KOLIKO MI JE ZNAČILA ONA VEČER. VOLIM TE, SINE.
Tog sam trenutka shvatio važnost riječi: VOLIM TE.
I važnost vremena koje odvojimo za one koje volimo.
Ništa u životu nije važnije od naše obitelji. NIŠTA.
Provodite više vremena s onima koje volite, jer to se ne može odgađati za „neki drugi put”.